Rođena je u selu Žitorađa 14. juna 1973. godine kao Svetlana Veličković, od oca Slobodana i majke Mire. Mama Mira bila je seoska učiteljica, otac Slobodan mašinbravar, kasnije predsednik opštine Žitorađa i politički funkcioner. Sestra Lidija mlađa je od nje jedanaest meseci.
Svetlana je rano detinjstvo provela, kako je kasnije govorila, tipično za sve devojčice sa sela. Ni bolje ni gore. Oni koji Cecinu karijeru prate s izuzetnom pažnjom i strašću, barataju podatkom da je Ceca progovorila već sa šest, a prohodala sa samo devet meseci.
Pred publikom je prvi put zapevala kada je imala samo pet godina. U pitanju je bila neka seoska priredba. Niko od prisutnih u lokalnom domu kulture nije očekivao "tako zreo nastup". Sve ih je oduševila Mirina i Slobina mala.
Bilo je situacija u Cecinom detinjstvu kada njena porodica baš i nije plivala u sreći i blagostanju. Neretko se dešavalo da Cecina majka ostane bez para za autobusku kartu, vraćajući se s priredbi iz susednih sela. Ceca je kasnije s ponosom govorila o tim danima siromaštva i priznavala da je zbog toga ponekad i plakala.
Bila je dobar đak u osnovnoj školi, ali pošto joj se karijera pevačice, a ubrzo i velike zvezde rano dogodila, napustila je školovanje.
Njen razredni starešina u školi u Žitorađi često je govorio "da će od ove male biti nešto".
I pored toga što je bila odličan đak, Ceca posle završetka osmog razreda napušta školovanje. Nisu pomogle ni molbe majke, prosvetnog radnika, da ipak završi i srednju školu, pa da onda radi šta hoće. Karijera je bila preča i jača. Mnogo godina kasnije Ceca je vanredno završila Srednju veterinarsku školu, odsek: tehničar svinjarstva.
Ceca je kasnije isticala da je uvek želela da bude pevačica ili glumica. Govorila je:
-Stalno sam se ogledala kada sam bila devojčica, i mama mi je govorila da ću morati da se udam za čoveka čija će cela kuća biti u ogledalima. Dok sam bila mala, maštala sam da budem poznata pevačica, stalno sam bila ispred ogledala, zamišljala mikrofon i pevala.
Kasnije su joj i oni koji je ne vole priznavali da je imala poseban osećaj za medije, da ih je "kupovala" svojom neposrednošću, "dečjim osmehom", iskrenošću... Tako i kada su joj "spočitavali" uticaj na mlade kada je već "narasla" u fenomen, iskreno i bez osećaja krivice, govorila je:
- Nemam vremena za knjigu, pozorište, operu, volim da pratim modne časopise, prosto se razbolim kad vidim koliko dobrih modela ima. Ja sam zaljubljenik u garderobu, cipele, dobru šminku, to me nekako oduševljava.
| Welcome | |
|---|---|
| Welcome to cecamusic
You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today! |
|
Biografija
Moderator: CECA MUSIC Team
23 posts • Page 1 of 3 • 1, 2, 3
by Admin » Thu Jun 19, 2008 10:40 pm
Imala je nekoliko prelomnih godina u svom životu. Jedna od njih je 1987.
Imala je tek 14 godina kada je u njen život, priča kaže, sasvim slučajno ušao harmonikaš, kompozitor i aranžer novokomponovane narodne muzike Mirko Kodić, koji danas o tome priča ovako:
-Ja imam kuću na moru u mestu Utjeha u Crnoj Gori. To je malo mesto između Ulcinja i Bara i svake godine tamo letujem. Te davne 1987. Ceca je letovala sa roditeljima u Utjehi. Jedno veče zapazio sam devojčurka, gotovo devojčicu, u jednom restoranu. Nije tamo nastupala za novac, već bi otpevala poneku pesmu kada bi joj stariji i iskusniji pevači to dopuštali. Odmah sam u njoj prepoznao talenat, što je ona u godinama koje su sledile i dokazala. Dobro je pevala, imala je "ono nešto" što je neobjašnjivo, a što moraju da imaju zvezde. Ona ima specifičan vokal, seksi hrapav, puno južnjačkog ritma u sebi. Razgovarao sam sa njenim roditeljima i pozvao je da dođe u Beograd. Oni su pristali, a ona se baš radovala. Kao dete, što i jeste bila. Sve ostalo je istorija. Odveli smo je, pokojni Doca Ivanković i ja, u PGP RTB da snimi svoju prvu ploču. Ni dinara nisam uzeo za to.
Usledio je legendarni "Cvetak zanovetak", za koji je tekst napisao Doca Ivanković, a muziku i aranžman Mirko Kodić. Tom pesmom Ceca je pobedila na sarajevskoj "Ilidži" i dobila prvu nagradu publike, što je bilo njeno prvo "veliko" pojavljivanje u javnosti.
Na početku karijere Svetlana Veličković uživala je gostoprimstvo porodice Kodić, Mirka i njegove supruge Vesne.
-Na festivalu "Ilidža '88", kada sam zakoračila na veliku scenu -pričala je Ceca - nastupila sam u haljini koju mi je pozajmila gospođa Vesna. Učila me je da se šminkam, češljam, kako da se ponašam. Nisam imala ni 14 godina. Znala sam da mogu i da znam da pevam i da me ništa na ovom svetu neće sprečiti da stignem do cilja. Pomogli su mi, to ne smem i ne želim da zaboravim, Mirko Kodić i Dobrivoje Ivanković, posebno Doca, koji je u to vreme bio urednik za narodnu muziku u PGP-u RTB.
Ni mnogo godina kasnije, kada su im se putevi udaljili i kad je Ceca dohvatila vrhove najveće popularnosti, nije zaboravila na one koji su joj od samog početka pomagali.
Imala je tek 14 godina kada je u njen život, priča kaže, sasvim slučajno ušao harmonikaš, kompozitor i aranžer novokomponovane narodne muzike Mirko Kodić, koji danas o tome priča ovako:
-Ja imam kuću na moru u mestu Utjeha u Crnoj Gori. To je malo mesto između Ulcinja i Bara i svake godine tamo letujem. Te davne 1987. Ceca je letovala sa roditeljima u Utjehi. Jedno veče zapazio sam devojčurka, gotovo devojčicu, u jednom restoranu. Nije tamo nastupala za novac, već bi otpevala poneku pesmu kada bi joj stariji i iskusniji pevači to dopuštali. Odmah sam u njoj prepoznao talenat, što je ona u godinama koje su sledile i dokazala. Dobro je pevala, imala je "ono nešto" što je neobjašnjivo, a što moraju da imaju zvezde. Ona ima specifičan vokal, seksi hrapav, puno južnjačkog ritma u sebi. Razgovarao sam sa njenim roditeljima i pozvao je da dođe u Beograd. Oni su pristali, a ona se baš radovala. Kao dete, što i jeste bila. Sve ostalo je istorija. Odveli smo je, pokojni Doca Ivanković i ja, u PGP RTB da snimi svoju prvu ploču. Ni dinara nisam uzeo za to.
Usledio je legendarni "Cvetak zanovetak", za koji je tekst napisao Doca Ivanković, a muziku i aranžman Mirko Kodić. Tom pesmom Ceca je pobedila na sarajevskoj "Ilidži" i dobila prvu nagradu publike, što je bilo njeno prvo "veliko" pojavljivanje u javnosti.
Na početku karijere Svetlana Veličković uživala je gostoprimstvo porodice Kodić, Mirka i njegove supruge Vesne.
-Na festivalu "Ilidža '88", kada sam zakoračila na veliku scenu -pričala je Ceca - nastupila sam u haljini koju mi je pozajmila gospođa Vesna. Učila me je da se šminkam, češljam, kako da se ponašam. Nisam imala ni 14 godina. Znala sam da mogu i da znam da pevam i da me ništa na ovom svetu neće sprečiti da stignem do cilja. Pomogli su mi, to ne smem i ne želim da zaboravim, Mirko Kodić i Dobrivoje Ivanković, posebno Doca, koji je u to vreme bio urednik za narodnu muziku u PGP-u RTB.
Ni mnogo godina kasnije, kada su im se putevi udaljili i kad je Ceca dohvatila vrhove najveće popularnosti, nije zaboravila na one koji su joj od samog početka pomagali.
-
Admin - Site Admin
- Posts: 624
- Joined: Thu Jun 19, 2008 12:11 am
- Location: Subotica
by Admin » Thu Jun 19, 2008 10:40 pm
-Čini mi se da ja nikada nisam bila devojčica. Već u prvim nagoveštajima puberteta htela sam da budem žena. Iako su me kasnije novinari nazvali "devojčicom iz Žitorađe", ja to, verujte, nikad u pravom smislu reči nisam ni bila. Nisam to ni htela. Valjda zbog toga što sam nestrpljiva u želji da što pre dođem do cilja, stalno sam žurila napred. Želela sam da se dopadnem svima. Nosila sam minić, dubok dekolte, uživala u pažnji momaka, koji su me proganjali od najranije mladosti i pogledima "milovali" gde god da se pojavim -pričala je Ceca. - Uvek sam se družila sa starijima. Čini se da sam stalno žurila, želela napred, brže. Jednostavno, prerasla sam i svoju generaciju iako se nikada nisam odrekla vršnjaka iz Žitorađe. I sada kad odem kući, nađem se sa starim drugarima. Posedimo, popričamo, popijemo kafu i siti se ispričamo.
Godinu dana posle nastupa na "Ilidži", u junu 1989. godine, pred njen rođendan, što će kasnije postati pravilo kojeg će se držati, Svetlana Veličković snima drugu ploču. Zvala se "Ludo srce", a glavni hit bila je pesma "Lepotan".
Predstavnici medija tada pišu da je " prava novokomponovana pevačica", da je "lepa i doterana, da ima najlepši osmeh na svetu", a da, "dok ćuti, izgleda kao najpitomija orhideja". Sledeće godine, bilo je to (ponovo u junu) 1990, Svetlana Veličković snima i treći album, koji se zvao "To, Miki, to"!
Naslovna pesma postala je veliki hit i konačno je Cecu progurala u prvoligašku postavu vladajuće narodnjačke hijerarhije. Album je za dva meseca prodat u 360.000 primeraka. U njenoj izdavačkoj kući zadovoljno su trljali ruke, a osim naslovne pesme sa trećeg albuma, kod publike su dobro prošle i pesme "Pustite me da ga vidim", "Drugarice, prokletnice", "Kupuj, majko, cipelice".
Radio i TV stanice, organizatori koncerata i nastupa pohrlili su da ostvare kontakt sa nadolazećim pevačkim čudom od deteta. Stigli su i prvi honorari, tantijeme od prodatih ploča, intervjui...
Ceca je od trenutka kad se zadevojčila pokazivala sklonosti ka problematičnim i opasnim tipovima.
Jedini izuzetak napravila je na samom početku svoje zavodničke karijere, i to sa fudbalerom Crvene zvezde Vladanom Lukićem. Slike ovog para kako posećuje kuću roditelja sportiste u Sopotu, krajem osamdesetih, preplavile su domaće medije. Lukić je bio prvi Svetlanin poznati dečko. Upoznali su se na jednoj Zvezdinoj večeri i počeli da se zabavljaju. Romansa nije dugo trajala. Lukić je posle "završene ljubavi" sa Cecom izjavljivao: Ceca - to je bila dečja igra i završena je. Ona je pevačica među prve tri na estradi. Njene greške veće su od njenih dobrih osobina. Upoznao sam je kada sam imao osamnaest godina, a ona petnaest. Razgovarali bismo po pet sati telefonom. Pogodila mi je žicu. Nisam bio zaljubljen. Voleo sam je, ali nije bila iskrena.
Deset godina kasnije Lukić je "ublažio" svoj stav kada je govorio o Ceci, i rekao da joj je bio iskreni prijatelj i da mu je mnogo žao što je "ona žrtveni jarac" i "da nije zaslužila ništa od toga što joj se trenutno dešava" (u tom momentu Ceca je bila uhapšena u akciji "Sablja"). Razdvojili su se jer ga je, kažu, Ceca nadjačala.
-On je dečko koji nije meni dorastao. Ja sam devojka koja voli da se neko sa njom bori. A on se samo predavao i povlađivao mi -govorila je tada.
Vladan Lukić ostaće njen jedini momak koji ni na koji način nije kontroverzan, odnosno momak za koga se tačno zna čime se bavi.
Posle njega, ispuniće sama sebi još jednu želju -opasni momci, koji su je oduvek privlačili, postaće njen život i umnogome ga odrediti. Poznanstva, druženja i ljubavi sa kontroverznim momcima puniće novinske stupce, a ona tada nije još ni punoletna.
Godinu dana posle nastupa na "Ilidži", u junu 1989. godine, pred njen rođendan, što će kasnije postati pravilo kojeg će se držati, Svetlana Veličković snima drugu ploču. Zvala se "Ludo srce", a glavni hit bila je pesma "Lepotan".
Predstavnici medija tada pišu da je " prava novokomponovana pevačica", da je "lepa i doterana, da ima najlepši osmeh na svetu", a da, "dok ćuti, izgleda kao najpitomija orhideja". Sledeće godine, bilo je to (ponovo u junu) 1990, Svetlana Veličković snima i treći album, koji se zvao "To, Miki, to"!
Naslovna pesma postala je veliki hit i konačno je Cecu progurala u prvoligašku postavu vladajuće narodnjačke hijerarhije. Album je za dva meseca prodat u 360.000 primeraka. U njenoj izdavačkoj kući zadovoljno su trljali ruke, a osim naslovne pesme sa trećeg albuma, kod publike su dobro prošle i pesme "Pustite me da ga vidim", "Drugarice, prokletnice", "Kupuj, majko, cipelice".
Radio i TV stanice, organizatori koncerata i nastupa pohrlili su da ostvare kontakt sa nadolazećim pevačkim čudom od deteta. Stigli su i prvi honorari, tantijeme od prodatih ploča, intervjui...
Ceca je od trenutka kad se zadevojčila pokazivala sklonosti ka problematičnim i opasnim tipovima.
Jedini izuzetak napravila je na samom početku svoje zavodničke karijere, i to sa fudbalerom Crvene zvezde Vladanom Lukićem. Slike ovog para kako posećuje kuću roditelja sportiste u Sopotu, krajem osamdesetih, preplavile su domaće medije. Lukić je bio prvi Svetlanin poznati dečko. Upoznali su se na jednoj Zvezdinoj večeri i počeli da se zabavljaju. Romansa nije dugo trajala. Lukić je posle "završene ljubavi" sa Cecom izjavljivao: Ceca - to je bila dečja igra i završena je. Ona je pevačica među prve tri na estradi. Njene greške veće su od njenih dobrih osobina. Upoznao sam je kada sam imao osamnaest godina, a ona petnaest. Razgovarali bismo po pet sati telefonom. Pogodila mi je žicu. Nisam bio zaljubljen. Voleo sam je, ali nije bila iskrena.
Deset godina kasnije Lukić je "ublažio" svoj stav kada je govorio o Ceci, i rekao da joj je bio iskreni prijatelj i da mu je mnogo žao što je "ona žrtveni jarac" i "da nije zaslužila ništa od toga što joj se trenutno dešava" (u tom momentu Ceca je bila uhapšena u akciji "Sablja"). Razdvojili su se jer ga je, kažu, Ceca nadjačala.
-On je dečko koji nije meni dorastao. Ja sam devojka koja voli da se neko sa njom bori. A on se samo predavao i povlađivao mi -govorila je tada.
Vladan Lukić ostaće njen jedini momak koji ni na koji način nije kontroverzan, odnosno momak za koga se tačno zna čime se bavi.
Posle njega, ispuniće sama sebi još jednu želju -opasni momci, koji su je oduvek privlačili, postaće njen život i umnogome ga odrediti. Poznanstva, druženja i ljubavi sa kontroverznim momcima puniće novinske stupce, a ona tada nije još ni punoletna.
-
Admin - Site Admin
- Posts: 624
- Joined: Thu Jun 19, 2008 12:11 am
- Location: Subotica
by Admin » Thu Jun 19, 2008 10:41 pm
Vladan Lukić, u ovoj priči "prvi poznati dečko Cece nacionale", danas je "jedino" potpredsednik Fudbalskog saveza Beograd i aktivan u srpskoligašu FK Sopot.
Svetlana Veličković, u to vreme, na samom početku devedesetih, već je bila velika zvezda. Imala je tri albuma iza sebe, hitove koji su osvajali top-liste radio-stanica. Jedan deo nacije podsmevao se njenim pesmama, izjavama, njenom imidžu i svemu što ju je činilo popularnom, dok je drugi deo te iste nacije u Cecu gledao kao u boginju. Nije im smetalo što se sve češće pisalo o Cecinom druženju sa, eufemistički rečeno, opasnim momcima, sa ljudima koji su bili "s one strane zakona".
Danas se u novinskim dokumentacijama mogu naći tekstovi u kojima se već tada pisalo da "Svetlana Veličković voli žestoke, opasne i brze momke, mladiće na ivici zakona". Već tada štampa je pratila svaki njen korak.
Posle Vladana Lukića veoma kratko bila je u vezi sa zvezdarskim "tvrdim momkom" Dejanom Marjanovićem Šabanom, koji je izrešetan 18. oktobra 1994. godine ispred svoje kuće na Bulevaru revolucije. Za to ubistvo Aleksandar Paunović, poznatiji u podzemlju kao Mali Paun, osuđen je prvostepenom presudom na šest godina zatvora, ali mu je kazna preinačena i pušten je da se brani sa slobode. Međutim, pre nego što je stigao da se vrati u zatvor na dosluženje kazne od 20 meseci, Mali Paun ubijen je 1999. u svom stanu. Imao je tada 22 godine. Šaban i Mali Paun bili su kumovi.
Dok su bili u vezi, Ceca i Šaban često su bili gosti popularnog beogradskog kluba "Bojan Stupica", koji je do devedesetih važio za mesto u koje dolazi neki kulturan svet. Međutim, taj kulturan i fin svet potisnuli su oni koji slušaju samo Cecine pesme.
U svom feljtonu o Ceci, u delu koji se odnosi na njene ljubavi, u "Novinama" iz Toronta poznati novinar Marko Lopušina u junu 2005. piše: "Dejan Marjanović Šaban za sebe je znao da govori da je čovek na mestu."
-Završio sam građevinsku školu, volim da sam u društvu lepih devojaka, da vozim lep auto. Imam "BMW 850". Priče da sam momak najpoznatije folk pevačice čista su izmišljotina. Ne volim da se junačim, da potežem revolver... Pancir ne nosim, ne treba mi. Trudiću se da ne izigravam živu metu -pričao je Šaban.
"Šaban je u to vreme bio nekrunisani kralj Zvezdare. Imao je trgovinsku firmu i radio na veliko. Voleo je da pokazuje svoje pare i razbacivao se. Želeo je moć i želeo je da to demonstrira. To mu je bila najveća greška, jer drugi iz podzemlja to nisu hteli da gledaju i trpe", pisao je tada Marko Lopušina, dobar poznavalac prilika u beogradskom podzemlju.
A Ceca, kao da nije marila ni za šta! Živela je brzo, kao da ništa nije moglo da je zadrži. Mediji su zabeležili njen komentar na kratku i burnu ljubavnu avanturu sa Šabanom:
-Ja nisam pojma imala ko je Dejan Marjanović Šaban. Nisam znala čime se on bavi. Upoznala nas je Mira Škorić. Ja u nju imam puno poverenja, ona je pravi drugar i laf. On je meni predstavljen kao fin dečko, koji je obrazovan i pravi džentlmen. Rekli su mi da je vlasnik lanca butika, da je iz fine porodice, da mu je tata arhitekta. Ta veza je ionako kratko trajala.
Oni koji je ne vole komentarisali su da je Ceca uvek izjavljivala da nije imala pojma čime se bave "žestoki momci" sa kojima se zabavljala i da je uvek "izigravala nevinašce, iako to nije bila".
Vrlo brzo Ceca je i zvanično postala Beograđanka. Zarađivala je dobro, njeni nastupi plaćani su sve više. Kupila je stan na Banovom brdu. Do tada je, kada je poslom dolazila u Beograd, boravila kod kućnih prijatelja u prestoničkom prigradskom naselju Železnik.
Nizali su se koncerti, uspešno prodavani albumi, ona je bila sve popularnija i obožavanija. Počela je da postaje idol, devojčice su je kopirale, bila je jedna od njih, jedna od onih običnih provincijalki koje su dostigle vrh. A na vrhu je sve. I lepa garderoba, i kola, i novac, i slava, i moć.
Njen osamnaesti rođendan proslavljen je spektakularno, u restoranu "Dunavski cvet" (kod Sportskog centra "25 maj"). Sevali su blicevi, pozivnice je dobilo pola Beograda. Svetlana je blistala. Osamnaestogodišnjakinja na tronu estradnog Olimpa! Međutim, Ceca je vrlo brzo, kako to obično biva, osetila i gorak ukus slave i bogatstva. Na vrhuncu slave jednostavno je -nestala. Mediji su "poludeli". Utrkivali su se u tome ko će objaviti "pouzdaniju" vest o tome gde je naša nacionalna zvezda i šta radi.
Svetlana Veličković, u to vreme, na samom početku devedesetih, već je bila velika zvezda. Imala je tri albuma iza sebe, hitove koji su osvajali top-liste radio-stanica. Jedan deo nacije podsmevao se njenim pesmama, izjavama, njenom imidžu i svemu što ju je činilo popularnom, dok je drugi deo te iste nacije u Cecu gledao kao u boginju. Nije im smetalo što se sve češće pisalo o Cecinom druženju sa, eufemistički rečeno, opasnim momcima, sa ljudima koji su bili "s one strane zakona".
Danas se u novinskim dokumentacijama mogu naći tekstovi u kojima se već tada pisalo da "Svetlana Veličković voli žestoke, opasne i brze momke, mladiće na ivici zakona". Već tada štampa je pratila svaki njen korak.
Posle Vladana Lukića veoma kratko bila je u vezi sa zvezdarskim "tvrdim momkom" Dejanom Marjanovićem Šabanom, koji je izrešetan 18. oktobra 1994. godine ispred svoje kuće na Bulevaru revolucije. Za to ubistvo Aleksandar Paunović, poznatiji u podzemlju kao Mali Paun, osuđen je prvostepenom presudom na šest godina zatvora, ali mu je kazna preinačena i pušten je da se brani sa slobode. Međutim, pre nego što je stigao da se vrati u zatvor na dosluženje kazne od 20 meseci, Mali Paun ubijen je 1999. u svom stanu. Imao je tada 22 godine. Šaban i Mali Paun bili su kumovi.
Dok su bili u vezi, Ceca i Šaban često su bili gosti popularnog beogradskog kluba "Bojan Stupica", koji je do devedesetih važio za mesto u koje dolazi neki kulturan svet. Međutim, taj kulturan i fin svet potisnuli su oni koji slušaju samo Cecine pesme.
U svom feljtonu o Ceci, u delu koji se odnosi na njene ljubavi, u "Novinama" iz Toronta poznati novinar Marko Lopušina u junu 2005. piše: "Dejan Marjanović Šaban za sebe je znao da govori da je čovek na mestu."
-Završio sam građevinsku školu, volim da sam u društvu lepih devojaka, da vozim lep auto. Imam "BMW 850". Priče da sam momak najpoznatije folk pevačice čista su izmišljotina. Ne volim da se junačim, da potežem revolver... Pancir ne nosim, ne treba mi. Trudiću se da ne izigravam živu metu -pričao je Šaban.
"Šaban je u to vreme bio nekrunisani kralj Zvezdare. Imao je trgovinsku firmu i radio na veliko. Voleo je da pokazuje svoje pare i razbacivao se. Želeo je moć i želeo je da to demonstrira. To mu je bila najveća greška, jer drugi iz podzemlja to nisu hteli da gledaju i trpe", pisao je tada Marko Lopušina, dobar poznavalac prilika u beogradskom podzemlju.
A Ceca, kao da nije marila ni za šta! Živela je brzo, kao da ništa nije moglo da je zadrži. Mediji su zabeležili njen komentar na kratku i burnu ljubavnu avanturu sa Šabanom:
-Ja nisam pojma imala ko je Dejan Marjanović Šaban. Nisam znala čime se on bavi. Upoznala nas je Mira Škorić. Ja u nju imam puno poverenja, ona je pravi drugar i laf. On je meni predstavljen kao fin dečko, koji je obrazovan i pravi džentlmen. Rekli su mi da je vlasnik lanca butika, da je iz fine porodice, da mu je tata arhitekta. Ta veza je ionako kratko trajala.
Oni koji je ne vole komentarisali su da je Ceca uvek izjavljivala da nije imala pojma čime se bave "žestoki momci" sa kojima se zabavljala i da je uvek "izigravala nevinašce, iako to nije bila".
Vrlo brzo Ceca je i zvanično postala Beograđanka. Zarađivala je dobro, njeni nastupi plaćani su sve više. Kupila je stan na Banovom brdu. Do tada je, kada je poslom dolazila u Beograd, boravila kod kućnih prijatelja u prestoničkom prigradskom naselju Železnik.
Nizali su se koncerti, uspešno prodavani albumi, ona je bila sve popularnija i obožavanija. Počela je da postaje idol, devojčice su je kopirale, bila je jedna od njih, jedna od onih običnih provincijalki koje su dostigle vrh. A na vrhu je sve. I lepa garderoba, i kola, i novac, i slava, i moć.
Njen osamnaesti rođendan proslavljen je spektakularno, u restoranu "Dunavski cvet" (kod Sportskog centra "25 maj"). Sevali su blicevi, pozivnice je dobilo pola Beograda. Svetlana je blistala. Osamnaestogodišnjakinja na tronu estradnog Olimpa! Međutim, Ceca je vrlo brzo, kako to obično biva, osetila i gorak ukus slave i bogatstva. Na vrhuncu slave jednostavno je -nestala. Mediji su "poludeli". Utrkivali su se u tome ko će objaviti "pouzdaniju" vest o tome gde je naša nacionalna zvezda i šta radi.
-
Admin - Site Admin
- Posts: 624
- Joined: Thu Jun 19, 2008 12:11 am
- Location: Subotica
by Admin » Thu Jun 19, 2008 10:41 pm
Devedesete su svakako deo one strašne istorije Balkana u kojoj svako od Cecinih obožavalaca, i onih koji to nisu, ima ličnu priču, punu straha, mržnje, zabluda, nade. Oni koji je ne vole kažu da su te devedesete bile idealne da se pojavljivanjem "Cece nacionale" masama skrene pažnja sa sopstvenog rastućeg primitivizma. Cecu koja je uspela počeli su, u stvari, da poštuju oni koji su galopirajuće propadali. I nikako nisu videli uzročno-posledičnu vezu. Jednostavno, ljudi su počeli da obožavaju nedostižno, da stvaraju sebi idola. Neki sociokulturološki analitičari koji se ne boje da kažu da imaju i izvesnu vrstu paranoje, govorili su "da nam je ceo turbo-folk serviran odozgo" (pa sa njim i Ceca), da su devedesete bile kao napravljene da nam stvore osećaj dolaska jednog novog doba, lepšeg, srećnijeg, ružičastijeg, sa Srbijom od Karlobaga do Virovitice, i kao da su nam spremale teren za dolazak naše folk kraljice, "srpske majke" Svetlane Ražnatović.
Ceca je brzo učila, sve što se učiti treba u školi života i estrade. Nije marila za komentare i tekstove u "ozbiljnim novinama", u kojima su već počeli da se pojavljuju "istraživački" tekstovi koji su se bavili narastajućim fenomenom devojčice iz južnosrbijanske provincije. Ceca je uveliko hitala ka tronu srpske estrade, na kojem se i danas nalazi, bez premca.
Početkom devedesetih, neki novinari njome su potpuno bili očarani i o njoj pisali i ovakve tekstove: "Ona je harizmatična, prava zvezda, ima držanje, stav. Erotiku provlači i njen promukli, gotovo mistični glas koji kao da dolazi iz nekog nepoznatog sveta koji obećava zadovoljstvo, ali i plaši tajanstvenošću. Svetlana ima nedefinisani magnet koji privlači mase."
Ali, kada se to najmanje očekivalo, kada se nalazila među prve tri estradne zvezde na srpskom nebu, odmah iza Lepe Brene i Dragane Mirković, Svetlana Veličković se -povukla. Jednostavno je nestala. Otišla je da peva srpskoj dijaspori, preselila se u Švajcarsku. Obožavaoci smatraju da je njen odlazak bio hrabar i oličenje njene samostalnosti, jer ako neko maloletan izdržava porodicu u najtežim vremenima za Srbiju, taj može samo da bude uzor omladini.
Međutim, tekstovi o ovoj mladoj pevačici koji su tih dana objavljivani u našoj štampi (1991) nisu bili nimalo afirmativni. Optužbe su bile ozbiljne, tekstovi puni mržnje. To će joj se događati još nekoliko puta u životu, pa i danas. Pisalo se "da su je naši gastarbajteri bojkotovali jer ih je izdala", jedni su govorili da je pevala za "zelene beretke", drugi da je u Švajcarskoj pevala sa Halidom Muslimovićem na koncertu gde je na ulaznicama stajalo "Srbima ulaz zabranjen", potom su krenule priče da u tašni nosi muslimansku zastavu jer je sarađivala sa braćom Esom i Harom Samardžićem (estradni menadžeri). Mediji su je, pozivajući se "na dobro upućene izvore iz vrha estrade koji su često bivali na nastupima naših pevačica u inostranstvu", pisali da je uvek igrala dvostruku ulogu, "poput najčuvenije špijunke Mate Hari, i da je špijunirala i za Srbe i za Muslimane". Kada se "čaša prelila", Ceca se oglasila u medijima:
-Otišla sam u Švajcarsku iz Beograda kada sam se osetila prezasićenom estradom i umornom od svega. Otišla sam šest meseci pre nego što se ovaj užasni rat u našoj zemlji razbuktao. Pisali su da roditelji ne znaju gde sam, ali ja sam sa njima stalno bila u kontaktu. Moji roditelji bili su prinuđeni da isključuju telefon, zaključavaju kapiju i drže spuštene roletne. Patila sam zato što je pisalo da pevam samo za Muslimane, i da zarađeni novac šaljem za kupovinu njihovog naoružanja.
Uvek je bila strastvena u svemu što radi, pa i kada voli. Tako je tada, o svojoj ljubavi sa Harom Samardžićem, izjavljivala: "Kukavice, i ko to ima pravo da mi sudi i određuje koga ću u životu da volim? Ja sam svog čoveka Haru (Muharema Samardžića, nekadašnju fudbalsku zvezdu banjalučkog Borca, potom i estradnog menadžera, op. aut.) zavolela pre nego što je počeo rat, i zar je trebalo da se raziđemo zbog toga što moju vezu ne odobravaju novine i kolege?"
U emotivnoj vezi sa Muharemom -Harom Samardžićem bila je dok je živela u Švajcarskoj. Ovde su joj to mnogi zamerali, a ona je branila tu ljubav onako kako se to samo radi sa 20 godina. Međutim, život piše romane, pogotovu u Cecinom slučaju. Mnogo godina kasnije (i to je jedino njegovo pojavljivanje u medijima), Muharem -Haro Samardžić, komentarišući glasine i pisanje nekih srpskih medija ("Nacional", 17. april 2002) "da je imao nameru da digne u vazduh halu u kojoj je Ceca pevala na svojoj tadašnjoj evropskoj turneji", kaže:
-To je sve poteklo od menadžera Rake Marića, vidim da on mene tretira kao nekog šovinistu, vređa me. Njegova sreća je što je to izjavio tamo u Srbiji.
Muharem Samardžić je, kako kaže, "sa Svetlanom, tada Veličković, bio u vezi dugo, skoro tri godine", i dodaje "da ga ona ne interesuje i da ne želi da se vidi s njom".
-Bože sačuvaj, to je žena koja mi je mnogo zla nanela. Ja sam za vreme rata završio u logoru zahvaljujući njoj. Mislim da je ona učestvovala u tome. To sam kasnije saznao i to je istina -tvrdio je tada Muharem -Haro Samardžić.
Ceca je brzo učila, sve što se učiti treba u školi života i estrade. Nije marila za komentare i tekstove u "ozbiljnim novinama", u kojima su već počeli da se pojavljuju "istraživački" tekstovi koji su se bavili narastajućim fenomenom devojčice iz južnosrbijanske provincije. Ceca je uveliko hitala ka tronu srpske estrade, na kojem se i danas nalazi, bez premca.
Početkom devedesetih, neki novinari njome su potpuno bili očarani i o njoj pisali i ovakve tekstove: "Ona je harizmatična, prava zvezda, ima držanje, stav. Erotiku provlači i njen promukli, gotovo mistični glas koji kao da dolazi iz nekog nepoznatog sveta koji obećava zadovoljstvo, ali i plaši tajanstvenošću. Svetlana ima nedefinisani magnet koji privlači mase."
Ali, kada se to najmanje očekivalo, kada se nalazila među prve tri estradne zvezde na srpskom nebu, odmah iza Lepe Brene i Dragane Mirković, Svetlana Veličković se -povukla. Jednostavno je nestala. Otišla je da peva srpskoj dijaspori, preselila se u Švajcarsku. Obožavaoci smatraju da je njen odlazak bio hrabar i oličenje njene samostalnosti, jer ako neko maloletan izdržava porodicu u najtežim vremenima za Srbiju, taj može samo da bude uzor omladini.
Međutim, tekstovi o ovoj mladoj pevačici koji su tih dana objavljivani u našoj štampi (1991) nisu bili nimalo afirmativni. Optužbe su bile ozbiljne, tekstovi puni mržnje. To će joj se događati još nekoliko puta u životu, pa i danas. Pisalo se "da su je naši gastarbajteri bojkotovali jer ih je izdala", jedni su govorili da je pevala za "zelene beretke", drugi da je u Švajcarskoj pevala sa Halidom Muslimovićem na koncertu gde je na ulaznicama stajalo "Srbima ulaz zabranjen", potom su krenule priče da u tašni nosi muslimansku zastavu jer je sarađivala sa braćom Esom i Harom Samardžićem (estradni menadžeri). Mediji su je, pozivajući se "na dobro upućene izvore iz vrha estrade koji su često bivali na nastupima naših pevačica u inostranstvu", pisali da je uvek igrala dvostruku ulogu, "poput najčuvenije špijunke Mate Hari, i da je špijunirala i za Srbe i za Muslimane". Kada se "čaša prelila", Ceca se oglasila u medijima:
-Otišla sam u Švajcarsku iz Beograda kada sam se osetila prezasićenom estradom i umornom od svega. Otišla sam šest meseci pre nego što se ovaj užasni rat u našoj zemlji razbuktao. Pisali su da roditelji ne znaju gde sam, ali ja sam sa njima stalno bila u kontaktu. Moji roditelji bili su prinuđeni da isključuju telefon, zaključavaju kapiju i drže spuštene roletne. Patila sam zato što je pisalo da pevam samo za Muslimane, i da zarađeni novac šaljem za kupovinu njihovog naoružanja.
Uvek je bila strastvena u svemu što radi, pa i kada voli. Tako je tada, o svojoj ljubavi sa Harom Samardžićem, izjavljivala: "Kukavice, i ko to ima pravo da mi sudi i određuje koga ću u životu da volim? Ja sam svog čoveka Haru (Muharema Samardžića, nekadašnju fudbalsku zvezdu banjalučkog Borca, potom i estradnog menadžera, op. aut.) zavolela pre nego što je počeo rat, i zar je trebalo da se raziđemo zbog toga što moju vezu ne odobravaju novine i kolege?"
U emotivnoj vezi sa Muharemom -Harom Samardžićem bila je dok je živela u Švajcarskoj. Ovde su joj to mnogi zamerali, a ona je branila tu ljubav onako kako se to samo radi sa 20 godina. Međutim, život piše romane, pogotovu u Cecinom slučaju. Mnogo godina kasnije (i to je jedino njegovo pojavljivanje u medijima), Muharem -Haro Samardžić, komentarišući glasine i pisanje nekih srpskih medija ("Nacional", 17. april 2002) "da je imao nameru da digne u vazduh halu u kojoj je Ceca pevala na svojoj tadašnjoj evropskoj turneji", kaže:
-To je sve poteklo od menadžera Rake Marića, vidim da on mene tretira kao nekog šovinistu, vređa me. Njegova sreća je što je to izjavio tamo u Srbiji.
Muharem Samardžić je, kako kaže, "sa Svetlanom, tada Veličković, bio u vezi dugo, skoro tri godine", i dodaje "da ga ona ne interesuje i da ne želi da se vidi s njom".
-Bože sačuvaj, to je žena koja mi je mnogo zla nanela. Ja sam za vreme rata završio u logoru zahvaljujući njoj. Mislim da je ona učestvovala u tome. To sam kasnije saznao i to je istina -tvrdio je tada Muharem -Haro Samardžić.
-
Admin - Site Admin
- Posts: 624
- Joined: Thu Jun 19, 2008 12:11 am
- Location: Subotica
